OIE
Obnovljive izvore energije možemo podeliti u dve glavne kategorije: tradicionalne obnovljive izvore energije poput biomase i velikih hidroelektrana, te na takozvane "nove obnovljive izvore energije" poput energije Sunca, energije vetra, geotermalne energije itd.
Iz obnovljivih izvora energije dobija se 18% ukupne svjetske energije (2006), ali je većina od toga energija dobijena tradicionalnim iskorištavanjem biomase za kuvanje i grejanje - 13 od 18%. Od velikih hidroelektrana dobija se dodatnih tri posto energije. Prema tome, kad izuzmemo tradicionalne obnovljive izvore energije jednostavno je izračunati da takozvani "novi izvori energije" proizvode samo 2,4% ukupne svetske energije. 1,3% otpada na instalacije za grejanje vode, 0,8% na proizvodnju električne energije i 0,3% na biogoriva. Taj udeo u budućnosti treba znatno povećati jer neobnovljivih izvora energije ima sve manje, a i njihov štetni utjicaj sve je izraženiji u zadnjih deset godina. Sunce isporučuje Zemlji 15.000 puta više energije nego što čovečanstvo u sadašnjoj fazi uspeva potrošiti, ali usprkos tome neki ljudi na Zemlji se smrzavaju. Iz toga se vidi da se obnovljivi izvori mogu i moraju početi bolje iskorištavati i da ne treba brinuti za energiju nakon fosilnih goriva. Razvoj obnovljivih izvora energije (osobito od vetra, vode, sunca i biomase) važan je zbog nekoliko razloga:
- obnovljivi izvori energije imaju vrlo važnu ulogu u smanjenju emisije ugljičnog dioksida (CO2) u atmosferu. Smanjenje emisije CO2 u atmosferu je politika Europske unije, pa se može očekivati da će i Hrvatska morati prihvatiti tu politiku.
- povećanje udjela obnovljivih izvora energije povećava energetsku održivost sustava. Također pomaže u poboljšavanju sigurnosti dostave energije na način da smanjuje ovisnost o uvozu energetskih sirovina i električne energije.
- očekuje se da će obnovljivi izvori energije postati ekonomski konkurentni konvencionalnim izvorima energije u srednjem do dugom razdoblju.